Mesecari

Photomania & zabava
 
PrijemPortalGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Nauka

Ići dole 
AutorPoruka
Lara

Lara

Broj poruka : 1995
Datum upisa : 22.09.2009
Godina : 48
Lokacija : Srbija

PočaljiNaslov: Nauka   Sre Okt 07, 2009 2:14 am

2. oktobar 2009.
ČOVEK ĆE LETETI I NA MARS

Obično nas pitaju da li je stvarno bilo sletanja na Mesec. Naravno da je bilo, a sad možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali. Sad ćete vi novinari da napišete da je američki svemirski program zavisio od Srba. Ne, mi smo bili samo deo tima od više od 400.000 ljudi - rekao nam je dr Slavoljub Sem Vujić sa osmehom kada smo se nedavno sreli u Beogradu.

Jedan od osmorice Srba koji je radio na konstrukciji "Apola 11" svemirskog programa Slavoljub Sem Vujić (75) je bio gost Ministarstva za dijasporu Republike Srbije. Predstavio nam se kao Lala iz Banata koji je u Americi stekao šest univerzitetskih diploma, izvinjavajući se što mu je "srpski malo zarđao jer ga ne govori već 50 godina". Učestvovao je i u projektima američkog Ministarstva odbrane i Agencije za svemirska istraživanja NASA u projektu "Apolo" od osnivanja, od broja 1 do broja 17.

Dodavši da je na projektima Apola radila "fantastična osmorka Srba", iako ih je verovatno bilo i više:

- Vasionski brod koji je na Mesec leteo sa kosmonautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom projektovali su i Dejvid Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša - Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić, Milojko Majk Vučelić i ja - otkriva nam dr Vujić, koji je zajedno sa inžinjerom Vučelićem održao predavanje na Mašinskom fakultetu.



_________________
Daljina je za ljubav kao vetar za vatru, gasi malu a bukti veliku!


Poslednji izmenio Lara dana Čet Okt 08, 2009 7:09 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Lara

Lara

Broj poruka : 1995
Datum upisa : 22.09.2009
Godina : 48
Lokacija : Srbija

PočaljiNaslov: Re: Nauka   Sre Okt 07, 2009 2:14 am

Granice pamćenja

Naučnici godinama raspredaju koliko se, uopšte, podataka ureže u svesni um. Najnovije istraživanje potvrđuje da su to najviše tri ili četiri pojma, a da ljudi smišljaju razne načine da upamte više. Nije lako ni pojedincima koji su u stanju da unatraške po redosledu izrecituju 80 cifara!

Psihologija

Šta biste pomislili kada biste pročitali da je dolepotpisani zaboravio kako da započne ovu priču? Verovatno nije u stanju, kao i ostali ljudi, mnogo toga da zapamti.

Ljudsko pamćenje je ograničeno, naučnici godinama raspredaju koliko se, uopšte, podataka ureže u svesni um ili, kako se stručno naziva, radno pamćenje. Najsvežije istraživanje posvedočuje: tri ili četiri! Radno pamćenje (memorija) je drukčije ime za kratko pamćenje koje ukazuje da su činjenice nakratko uskladištene. Drugim rečima, kojima posvećujemo pažnju i možemo da ih koristimo.

Pređašnja proučavanja utvrdila su da se posle upamćenih sedam pojmova isključuje, iz čega je proishodila pretpostavka da telefonski brojevi ne smeju da imaju više od sedam cifara, iako su se prvobitni sastojali od dve ili tri (bilo je malo pretplatnika). Danas se smatra da je to manje od sedam, pa se ljudi snalaze na razne načine da zapamte nečiji broj na poslu ili kod kuće. U čemu se ogleda ovo dovijanje?

Ponavljanje unatraške

Najčešće se broj razbije na skupove od tri ili četiri cifre, tako ceo ostane u pamćenju, objašnjava psiholog Nelson Kauan sa Univerziteta Misuri-Kolumbija (SAD), koji je prevodio zanimljivo istraživanje. Ispostavilo se da pamćenje, nasuprot svakojakim smicalicama da se osnaži, ima svoje prirodne granice. Naučni članak u kojem je ovo viđenje obrazloženo pojavio se nedavno u uglednom časopisu "Spisi Nacionalne akademije nauka".

Da bi ispitanike predupredili da objedinjuju datosti ili se na druge načine ispomažu, istraživači su im prikazali površine s različito obojenim kvadratićima. Potom su pogledali pojedine neobojene, a zatim su videli jedan jedini u boji na jednom mestu. Naposletku je traženo da obojeni kvadratić postave na isti položaj s početka ispitivanja. Nisu, dakle, mogli da pribegnu nijednom uobičajenom lukavstvu.

Uprkos tome što prosečan čovek može da zapamti tri ili četiri cifre, pojedinci su su dosezali do podviga: na Svetskom prvenstvu u pamćenju 2007. godine prisećali su se po redu više stotina cifara posle pet minuta! Čak su ovi majstori pamćenja ispočetka raspolagali moćima svakoga od nas, kasnije su usavršili vlastite sposobnosti raznoraznim postupcima i veštinama.

Često se pominje čuveno istraživanje: trkač-dugoprugaš učio je da povezuje važne cifre s vremenom prolaska pored pojedinih obeležja na putu. I tako je savladao da ponovi 80 cifara unatraške prema redosledu; kada su mu dali spisak reči, utuvio je u glavu sedam ili jednu više-manje kao i svako drugi.

Tajno zapisivanje

Najnovije istraživanje uzima u obzir prethodna i temelji se na najstrožim matematičkim proverama primenjenim da se ustanovi gde se u radnoj memoriji urezuju podaci. Kada se zamišljena polja popune upamćeno se, kao što je predviđeno, nasumično pronalazi ili pogađa. Dotični matematički obrazac (model), za ovu priliku osmišljen, omogućava da se s velikom tačnošću predviđaju budući ishodi pretraživanja.

Mada nalikuje gornjoj granici prosečnog broja pojmova kojih neko može odjednom da se priseti, radno pamćenje se razlikuje od čoveka do čoveka. Zanimljivo je da su učesnici u ispitivanju koji su se iskazali u ovakvim zadacima istovremeno imali uspeha i u učenju, razumevanju i rasuđivanju. Uobičajeno je shvatanje da je inteligencija u vezi s radnom memorijom, naglašava Nelson Kauan. Ako vam je pamćenje bolje, veruje se da su u sposobnosti u razrešavanju zagonetki bolje.

Istraživači ne znaju od čega zavise odstupanja u moćima radnog pamćenja - možda su nasledna, možda narastaju zahvaljujući različitim sredinama ili obrazovanju u ranom detinjstvu. U svakom slučaju, dobra vest je da se ona može poboljšati uvežbavanjem i da je praćena boljim rezultatima na proverama pažnje i zaključivanja.

_________________
Daljina je za ljubav kao vetar za vatru, gasi malu a bukti veliku!
Nazad na vrh Ići dole
Lara

Lara

Broj poruka : 1995
Datum upisa : 22.09.2009
Godina : 48
Lokacija : Srbija

PočaljiNaslov: Re: Nauka   Sre Okt 07, 2009 2:16 am

Fijatova fabrika u Srbiji praviće kola za ceo svet

Automobili koje će Fijat praviti u novom pogonu u Srbiji mogli bi da se prodaju širom sveta, najavio je direktor italijanskog proizvođača Serđo Markione .

Na predstavljanju novog malog automobila "punto evo" u italijanskoj luci Specia, Markione je kazao da "bez obzira šta će se praviti u Srbiji, to (auto) bi moglo da se koristi globalno".

"Mogao bi da se prodaje svuda u svetu", istakao je Markione, ali nije precizirao šta misli kada kaže da će se "globalno koristiti", preneo je Vol strit džornal.

Njujorški poslovni list podseća da je u septembru 2008. Fijat potpisao sporazum o kupovini 67 odsto srpskog proizvođača automobila Zastave.

Investicije u Zastavu su u sklopu Fijatove strategije povećanja proizvodnje u zemljama sa jevtinijom radnom snagom i nižim troškovima nego u Italiji.

U vreme potpisivanja sporazuma Markione je nagovestio mogućnost da se u srpskoj fabrici pravi nova marka jevtinijeg automobila. Planove proizvodnje jevtinijih kola Fijat je obznanio u vreme kada je Tata motors uspešno lansirala "nano" u Indiji a popularnost Renoove marke "dačija" počela da raste. Reč je o veoma jevtinim automobilima.

Ipak, Markione na predstavljanju "eva" nije želeo da komentariše spekulacije italijanskih medija da će auto koji će se praviti u fabrici u Srbiji biti u klasi jevtinijih modela.



_________________
Daljina je za ljubav kao vetar za vatru, gasi malu a bukti veliku!
Nazad na vrh Ići dole
Lara

Lara

Broj poruka : 1995
Datum upisa : 22.09.2009
Godina : 48
Lokacija : Srbija

PočaljiNaslov: Re: Nauka   Čet Okt 08, 2009 7:24 am

Zajedno u svemiru leti



Sunday, September 13, 2009
Interorbital Systems Plans Crewed Capsule Launch from Spaceport Tonga in 2011
Mojave, California-based Interorbital Systems (IOS) announced Saturday that it is developing a two-person orbital crew module as an addition to its orbital tourism operations to loft in late 2011 aboard the company’s modular NEPTUNE 1000 rocket.

Two Interorbital Systems test pilots---Nebojsa Stanojevic, a 'Tweeting' Serbian, and Miroslav Ambrus-Kis, [vid], a 'Tweeting' Croatian, both of whom are seasoned explorers, will be aboard the NEPTUNE 1000 spacecraft. The test pilots are also a part of the Synergy Moon Team for the Google Lunar X-Prize.



_________________
Daljina je za ljubav kao vetar za vatru, gasi malu a bukti veliku!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nauka   

Nazad na vrh Ići dole
 
Nauka
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Mesecari :: Drustvo :: Opste teme-
Skoči na: