Nakit, ukras i umetnost......

Nakit, ukrasi načinjeni od plemenitih metala, često upotpunjeni dragim kamenjem, nošeni su od pradavnih vremena. Nosili su ih pripadnici svih kultura kao lične ukrase, kao oznake društvenog statusa ili verske, društvene i političke pripadnosti. U najširem smislu nakit obuhvata predmete napravljene od mnogih materijala organskog i neorganskog porekla kao što su kosa, perje, koža, krljušti, kosti, školjke, drvo, metali i minerali. Naziv nakit se u užem smislu odnosi na predmete napravljene od obojenih metala poput zlata, srebra, bakra i mesinga i optočene dragim ili poludragim kamenjem. Nakit je nošen na glavi u vidu kruna, dijadema, tijara, ukrasa za turban, igala za kosu, naušnica, minđuša za nos i usnu; oko vrata su nošene ogrlice, lanci i privesci; na grudima ukrasi za košulje, broševi, igle, kopče i dugmad; na udovima u obliku prstenja, narukvica, narukvica za mišicu i grivni; i oko struka pojasevi i kaiševi sa privescima poput kutijica sa mirisima, rozarija i amajlija.
Sve naše znanje o nakitu iz daleke prošlosti potiče, prvenstveno, od primeraka sačuvanih, tj. sahranjenih sa vlasnicima. Informacije o nakitu kultura koje nisu sahranjivale svoje mrtve sa predmetima od vrednosti dobijamo sa slika, skulptura, mozaika i iz spisa.
Veoma je verovatno da su preistorijski ljudi ukrašavali telo nakitom pre nego što su počeli da prave odeću. Pre nego što su otkriveni plemeniti metali, ljudi koji su živeli duž obala mora su se ukrašavali školjkama, ribljim kostima, zubima i šljunkom u boji. Ljudi koji su živeli u unutrašnjosti su za ukrase uzimali kljove mamuta, jelenske rogove, i sve vrste kostiju. Pošto bi bili preoblikovani u razne složene oblike, ovi materijali bi, zajedno sa životinjskom kožom, krznom ili perjem, predstavljali odgovarajuće ukrase.
Posle ovog perioda je usledio prelaz iz nomadskog u naseljenički način života. Od tada su nastale mnoge civilizacije. Ljudi su uglavnom naseljavali obale velikih reka koje su omogućavale uzgoj biljaka i životinja. Indirektno, to je dovelo do otkrića aluvijalnih nalazišta minerala, od kojih će najvažniji postati zlato i drago kamenje.
Tokom godina ograničeni oblici preistorijskog nakita su se razvijali sve dok nisu načinjeni ukrasi za svaki deo tela.


Grčki i rimski nakit


Iako su radili na suprotnim krajevima egejske regije, trojanski i kritski umetnici minojskog perioda su proizvodili minđuše, narukvice i ogrlice čiji se oblik zadržao od 2500. godine pre nove ere sve do klasičnog perioda grčke umetnosti (479-323. godina pne). Tipičan rad se sastojao od tankih kalemova i lanaca od povezane ili upletene zlatne žice i tankih listova zlata koji su oblikovani da predstavljaju latice i rozete. Nakit su, takođe, ukrašavali zlatnim granulama i filigranom. Retko su koristili poludrago kamenje. Motivi su bili uzimani iz prirode – sipe, zvezde i leptiri. U Mikeni i Kritu su nađene dijademe načinjene od dugih, upletenih zlatnih žica i mali zlatni diskovi koji su se kačili na odeću (prvi broševi i kopče) koji se sada čuvaju u Narodnom muzeju u Atini.
U periodu klasične grčke umetnosti su prestali da koriste granule, a češće se sreću emajl i filigran. Nakit tog perioda odlikuju prefinjenost i delikatnost. Ogrlice od pletenog zlata su bile ukrašene cvećem i kićankama. Alke sa diskovima i cvećem od filigrana postaju popularne.
U helenističkom periodu su se nosili privesci u obliku vaza, golubova, Kupidona i drugih krilatih bogova. Kamenje, naročito granat počinje da se koristi za izradu nakita. Rimljani su proširili spektar poludragog kamenja korišćenog za nakit. Oni su razno kamenje lomili ili glačali i ređali između dva reda bisera. Koristili su emajl, a izradu kameja su doveli do savršenstva. Kameje, često vrlo velike, su proizvođene u velikom broju. Tada moderan komad nakita je bila i fibula, igla koja podseća na zihernadlu ili šnalu za kosu sa iglom. Prstenje je bilo veoma popularno i nošeno je na svih deset prstiju. Potražnja je bila velika za egzotičnim ukrasima od ćilibara. Početkom trećeg veka ogrlice i narukvice su pravljene od zlatnih novčića postavljenih u fasunge raznih oblika. Klasični stil je nestao.