Vasiona

Mlecni put

Gamma Cygni

M17 The Omega Nebula

M33 The Pinwheel Galaxy

M22: Globular Star Cluster

Mesec

M31, the great galaxy in Andromeda

M8 - Lagoon

North America and Pelican nebulae

Orion

Mesečev vatromet

U poslednje dve i po godine astronomi NASA koji posmatraju Zemljin satelit nisu videli samo jedno, već više od stotinu svetlucanja. "To su eksplozije meteorita koji pogađaju površinu", kaže Bil Kuk, rukovodilac u Svemirskom centru Maršal. "Uobičajena eksplozija jednaka je jačini stotinak kilograma trinitrotoluola (TNT) i može se snimiti amaterskim teleskopom."

Svake godine početkom januara planetarni dvojac Zemlja-Mesec prolazi kroz ostatke nestale komete 2003 EH1, što stvara poznati meteorski pljusak kvadrantide. Odavde one blešte kao svetlo u atmosferi, a na satelitu koji nema atmosferu ostaci padaju na tlo i rasprskavaju se.




U toku meteorskih pljuskova, kao što su kvadrantide ili persejide, kada Zemljin pratilac prolazi kroz guste struje ostataka kometa, učestalost svetlucanja penje se na jedan po satu. Broj udara se smanjuje čim izađe iz pomenutog toka, ali nikad ne padne na nulu.

Bleskovi se vide čak i kada nema pljuskova meteora! Takvi udari su posledica obilatih rojeva svemirskog smeća iz spoljašnjih područja Sunčevog sistema. Komadići odlutalih kometa i krhotine starih asteroida sipe u malom, ali u konačnom zbiru - u znatnom broju.

I Zemlja je zasuta, što se može opaziti svake vedre noći kada u jednom satu iznad naših glava proleti nekoliko meteora. U toku godine ti nasumični ili sporadični upadi nadmaše u broju one iz pljuskova meteora u srazmeri 2:1.

Deo Mlečnog puta sa desetak interesantnih objekata : M29, +C27 (Crescent nebula) , Cygnis X1 (sa svojom crnom rupom) , Cygnis A (snažni radio izvor), NGC6871, NGC6883,NGC6910, IC4996...


Neizbežna asocijacija na Odiseju 2001 i Boumenove reči kada je ušao u Monolit : „Tako je puno zvezda..."

Pretpostavlja se da najveći deo svemira predstavlja tamna materija: »obične«, vidljive materije, od koje se sastoje nebeska tela poput zvezda i planeta, ima tek nekoliko procenata. Ova materija je nevidljiva, jer nema sopstvenu svetlost, a ne odbija ni svetlost drugih svetlih nebeskih objekata, pa je zato »lov« na nju izuzetno težak posao. Ona se jedino može detektovati time što svojom gravitacijom zakrivljuje put običnoj svetlosti, efektom koji se često naziva gravitaciono sočivo. To se postiže time što se osmatra kako se likovi dalekih, bledih galaksija deformišu kada naiđu na masivan objekat sastavljen od tamne materije.

Mada na prvi pogled neugledna, ova fotografija ima izuzetno veliki i teorijski i praktični značaj, jer pruža uvid u tamnu materiju i tamnu energiju, u prirodu udaljenih galaksija, čak i u zakrivljenost svemira.

Prema opštoj teoriji relativnosti, u oblastima u kojima vladaju jaka gravitaciona polja, odnosno u oblastima u kojima postoje tela velikih masa, dolazi do zakrivljenja prostor-vremena, čime se zapravo savija i put koji prelazi svetlost - ili bilo koji drugi elektromagnetni talas. Što je telo masivnije, to je efekat izraženiji. Kao što sabirno sočivo (lupa) može fokusirati snop svetlosti koji dolazi iz »beskonačnosti« u malu tačku - žižu, sličan (ali ne i ekvivalentan) efekat može izazavati i neko telo vrlo velike mase; dobri kandidati su crne rupe i galaksije. Takvo masivno telo može se ponašati kao i optičko, sabirno sočivo, fokusirajući svetlost nekih daljih i skrivenijih nebeskih objekata, i uzevši u obzir ovu sličnost, efekat je dobio ime - gravitaciono sočivo. Međutim, i kod gravitacionih sočiva, kao i kod optičkih uređaja, postoje nesavršenosti koje nam mogu izobličiti sliku udaljenog objekta; poznat je primer Ajnštajnovog krsta, kada se jedan udaljeni objekat pojavljuje uvišestručen na fotografijama koje beleže naši instrumenti.

Međutim, na ovoj fotografiji Svemirskog teleskopa Habl (HST, Hubble Space Telescope), vide se dva prstena formirana ovim efektom. Reč je o čak tri galaksije koje se nalaze na istoj vizuri, tako da prednja galaksija formira po jedan prsten, Ajnštajnov prsten, od svake od galaksija. Prednja galaksija, ona koja se ponaša kao sočivo, udaljena je oko tri milijarde svetlostnih godina od nas, a ostale dve oko šest i jedanaest milijardi svetlosnih godina. Sve se to dešava u sazvežđu Lav, na koordinatama R. A. 09h 46m 56.s68 (J2000), Dec. +10° 06' 52."6.

Dvostruki Ajnštajnov prsten

M51