Zanimljivosti iz sveta medicine

Osobe s najviše klica u ustima su najverovatnije žrtve srčanog udara, zaključili su stručnjaci s Univerziteta Bafalo, u SAD, potvrđujući sve zastupljeniju tezu da je oralna higijena u tesnoj vezi sa opštim zdravstvenim stanjem.

Tim iz Bafala je do ovog zaključka došao analizirajući 386 muškaraca i žena koji su pretrpeli srčani udar, kao i 840 osoba koje nisu.

Stručnjaci su želeli da otkriju i da li neke vrste bakterija naročito pogoduju infarktu. Utvrdili su da su dve bakterije: tanarela forsintezis i prevotela intermedia, znatno češće u ustima onih koji su bili žrtve infarkta nego u ustima ispitanika iz kontrolne grupe.

Međutim, još rizičniji faktor je znatna ukupna količina svih vrsta bakterija u ustima, naglašavaju istraživači sa Bafala.

Još se ne može precizno odrediti veza između bakterija u ustima i srčanog udara. U nekoliko ranijih studija pokazalo se, međutim, da postoji neka veza između bolesti desni i srčanih oboljenja.

Osim toga, stručnjaci ističu da bakterije mogu da izazovu opšte zapaljenje koje pogoduje stvaranju krvnih ugrušaka.

Srčane slabosti kode žena imaju drugačije simptome nego kod muškaraca





Svaka peta žena u Sjedinjenim Državama pati od neke srčane poteškoće ili bolesti. A, od bolesti srca umire značajno više žena nego muškaraca. Jedno novo ispitivanje, međutim, pokazuje da se kod mnogih žena pogrešno postavi dijagnoza jer su njihovi simptomi drugačiji od simptoma koji se javljaju kod muškaraca.

Lekari su sproveli ispitivanje na više od 20 hiljada pacijentica u 14 zemalja i ustanovili da 8 posto od onih kod kojih je otkrivena srčana bolest nikad nije osetilo nikakvu bol u prsima. Upravo kod tih žena, bez bolova u prsima, tri puta je veća verovatnoća da će umreti od srčane bolesti.

Umesto jakog bola, žene često pate od nedostatka daha ili bola u lopatici, čeljusti ili vratu, ili se dožive 'napade' jakog znojenja, mučnine, povraćanja ili nesvesti.

Dijagnostički testovi koje lekari koriste za otkrivanje srčanih bolesti, poput EKG-a, kod žena ponekad ne pokazuju pravo stanje stvari zbog hormonalnih fluktuacija.

Lekari kažu da bi ehokardiogram mogao biti bolji test za žene, jer kardiolozi mogu videti stvarni protok krvi kroz srčane komore.

Ispitivanje preporučuje da lekari - posebno oni u odeljenjima za intenzivnu dijagnostiku - obrate više pažnje na često vrlo diskretne znakove koji bi omogućili ranu dijagnozu srčanih poteškoća kod žena.

Aspirin - Lek budućnosti







Male doze aspirina, koji ove godine proslavlja svoj 110. rođendan, smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 15 odsto kod osoba sa rizikom od tog oboljenja, dok kod onih koji su već imali infarkt srca ili moždani udar redukuje ponovno javljanje za oko 25 odsto.

Kardiolog Kliničkog centra Srbije, dr Miloje Tomašević je u četvrtak na konferenciji za novinare u hotelu La Petit Piaf rekao da je uloga koju aspirin ima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti veoma važna, napomenuvši da u Srbiji bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju uzrok smrti u 56 odsto slučajeva, što znači da svake godine od srca u našoj zemlji umre ceo jedan manji grad.

Tokom istorije, upotreba aspirina pomerila se od ublažavanja bolova i groznice pa do prevencije kardiovaskularnih bolesti, kazao je dr Tomašević.

On je dodao da mogućnosti ovog leka nisu iscrpljene i da je aspirin lek budućnosti, kao i da se u zemljama širom sveta nastavljaju istraživanja potencijalne koristi aspirina, posebno kod bolesti kao što su neke vrste karcinoma, Alchajmerova bolest i hipertenzija.

Rezultati studija obavljenih poslednjih godina pokazali su da aspirin u malim dozama dovodi do smanjenja rizika ponovnog javljanja kancerogenog rasta u debelom crevu, naveo je dr Tomašević.

Rezultati istraživanja nedavno obavljenog u Italiji pokazuju da uzimanje malih doza aspirina uveče pre spavanja, snižava nivo krvnog pritiska kod pacijenata kod kojih se smatra da postoji potencijalna hipertenzija.

Dr Tomašević je podsetio da se 2009. navršava 110 godina od kada je aspirin prvi put plasiran na tržište kao sredstvo protiv bolova, dok su njegove koristi u lečenju kardiovaskularnih bolesti praćene tek pola veka kasnije.

Ovaj lek je prvobitno razvijen 1897. godine, ali je tek dve godine kasnije nemački hemičar Feliks Hofman prvi put sintetizovao aspirin u vidu praška da bi ublažio bolove od kojih je patio njegov otac

Lek koji uništava hepatitis C


Ljudi zaraženi hepatitisom C mogu potpuno da se izleče, javlja Bi-Bi-Si. Standardna terapija pegiliranim interferonom i ribavirinom uklonila je sve viruse kod 99 odsto pacijenata kroz sedam godina, kaže jedno istraživanje.

Znalo se da ova kombinacija lekova deluje, ali je bilo nejasno da li će se virus vratiti. Istraživanje su proveli hepatolog Mičel Šifman i njegov tim sa medicinskog fakulteta u Viržiniji. Istraživanje je sprovedeno na 1.000 pacijenata kako bi se otkrilo da će li se virus vratiti. Nakon uspešnih tretmana injekcijama pegiliranog interferona kombinovanog sa ribavirinom, samo je osam od 1.000 pacijenata imalo pozitivan nalaz na virus sledećih sedam godina. Istraživači napominju da nisu sigurni da li je tih osam pacijenata ponovo zaraženo ili su doživeli recidiv.
„Danas u borbi protiv hepatitisa C možemo pomoći pacijentima da postignu ozdravljenje i ostave bolest iza sebe“, izjavio je Šifman.
Ovi podaci izgledaju obećavajuće i to je zaista dobra vest za pacijente koji se boje da će se virus vratiti. Doktori ipak ističu da se ovde govori o leku za bolest jetre, međutim, ne osećaju se svi fantastično na kraju terapije - neki ljudi pate od bolova u zglobovima i osećaja umora.
Procenjuje se da u svetu oko 20 odsto ljudi ima infekciju hepatitisom C, iako se neki sami očiste od virusa i ne razviju hroničnu infekciju.

Dozvola za mešanje ćelija čoveka i krave


Britanska agencija za ljudsku oplodnju i embriologiju odobrila je juče naučnicima da kreiraju ljudsko-životinjske embrione u cilju proučavanja matičnih ćelija. Ovi hibridni embrioni koristiće se za istraživanje matičnih ćelija i neizlečivih oboljenja kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Glavni motiv za odobravanje kontroverznog istraživanja jeste nedostatak ženskih jajnih ćelija, koje se koriste u oplodnji. Britanski naučnici će ubuduće zbog toga moći da koriste jajne ćelije krava, koje će mešati sa ljudskim ćelijama.

Dešifrovanje za 1.000 dolara
Pre sedam godina kada su naučnici prvi put počeli da dešifruju ljudski DNK kod, cena analiziranja više od tri milijarde genetskih zapisa, koliko ima u svakom ljudskom organizmu, koštala je milijarde dolara i bile su potrebne decenije rada. Zahvaljujući razvoju tehnologije, danas dešifrovanje kompletnog ljudskog genoma može da se uradi za oko 100.000 dolara. Predviđa se da će za pet godina cena pasti na 1.000 dolara, što će omogućiti masovnu upotrebu. „Obični ljudi sigurno neće još dugo plaćati da im se uradi dešifrovanje DNK mape, ali prosečni milioneri će naći načina da dođu do ovih podataka“, kaže Keti Siminovič, direktor bolnice u Torontu.

Alkoholnim PiĆima Protiv Raka Bubrega


Konzumiranje alkohola može da smanji rizik obolevanja od raka bubrega, zaključili su švedski stručnjaci sa stokholmskog Instituta Karolinska.

Oni su na uzorku od 865 ispitanika koji su bolovali od raka bubrega i 1.204 zdrava ispitanika iz kontrolne grupe ispitali uticaj konzumiranja različitih alkoholnih pića i količine unesenog alkohola na rizik da se oboli od raka bubrega, izveštava Rojters.

Ispitanici su prijavljivali konzumiranje alkoholnih pića na bazi standardnih doza, čaša piva - 200 ml, čaša običnog vina - 100 ml, a čaša jakog vina ili žestokog pića 40 ml.

Švedski istraživači su ustanovili da se sa konzumiranjem preko dve čaše crnog vina nedeljno rizik od raka bubrega smanjuje za 40 odsto, u odnosu na one koji ne piju vino. Sličan efekat ima i konzumiranje više od dve čaše belog vina ili jakog piva.

Veruje se da je zaštitino dejstvo ovih pića posledica činjenice da sadrže fenole, koji imaju antioksidantna i antimutagena svojstva.

Nije se pokazalo smanjenje rizika od raka bubrega pri konzumiranju slabijeg ili srednje jakog piva, kao i jakog vina i žestokih pića. I pored toga, švedski istraživači zastupaju stanovište da je zaštitno dejstvo 'zasluga' samog alkohola, pre nego određenih vrsta pića.

Vreo čaj povećava rizik od raka grla

Pijenje prevrućeg čaja može da izazove rak grla i jednjaka, upozoravaju stručnjaci sa Univerziteta medicinskih nauka u Teheranu.


Razvoju raka grla i jednjaka može doprineti konzumiranje pretoplog čaja utvrdili su iranski stručnjaci.

Ranija istraživanja dovodila su ove vrste raka u vezu sa pušenjem i povećanom upotrebom alkohola, međutim, u provinciji Golestan, na severu Irana, veoma se malo pije i malo puši, a učestalost raka jednjaka među stanovnicima te oblasti jedna je od najvećih u svetu.

To je navelo tim stručnjaka sa Univerziteta medicinskih nauka u Teheranu, na čelu sa Rezom Malekzadehom, da ispita navike pri pijenju čaja 300 obolelih od raka jednjaka i 571 zdrave osobe iz pomenute oblasti.

Gotovo svi ispitanici redovno su pili crni čaj, i to u proseku više od litra dnevno.

Rezultati istraživanja pokazali su da su oni koji redovno piju čaj manje od dva minuta pošto je sipan u šolju, izloženi pet puta većem riziku od raka grla od onih koji imaju običaj da pričekaju četiri ili više minuta.

Šta više, osobe koje piju vreo čaj čija temperatura premašuje 70 stepeni Celzijusa, osam puta su izloženiji riziku od raka grla u odnosu na one koji piju vruć ili mlak čaj čija temperatura nije veća od 65 stepeni.

Neke britanske studije pokazale su da ljudi najčešće vole čaj temperature između 56 i 60 stepeni, ali individualni ukusi, ali i navike u pojedinim delovima sveta su različiti.

Još nije jasno kako redovno konzumiranje prevrućeg čaja izaziva rak jednjaka. Jedna od pretpostavki je da ponovljene termalne ozlede sluzokože grla predstavljaju okidač za razvoj kancera.

Od raka jednjaka u svetu svake godine umre više od 500.000 ljudi, uglavnom u Africi, Aziji i Južnoj Americi.

Reč je o prilično smrtonosnoj vrsti raka, kod kojeg samo 12 do 31 odsto obolelih preživi pet godina.

Američki i japanski stručnjaci utvrdli su nedavno da oko trećine stanovnika Istočne Azije - Kineza, Japanaca i Korejaca - imaju manjak izvesnog enzima u organizmu, zbog čega su više izloženi raku jednjaka ukoliko konzumiraju alkohol.

SMEH

„Smeh je najbolji lek“, kaže poslovica, a Kristof Emelman se očigledno slaže stim jer je osnovao prvu Školu smeha u Minhenu.

On uči ljude kako da se smeju i osećaju bolje u svojoj koži i svetu koji ih okružuje.

Dvadeset ljudi starosti od 25 do 65 godina stoje u krugu i ‘umiru’ od smeha. Pogled im je uperen u veselog čoveka koji se toliko gromko smeje da su mu oči pune suza. To je Kristof Emelman, minhenski ‘guru smeha’. On tvrdi da smeh pokreće više od 300 mišića u telu.

„Ovo je moja osnovna profesija – smeh i humor, u potpunosti sam se posvetio tome, tako da se može reći da sam gelotolog. Škole smeha vode obučeni treneri za terapiju joge smeha. Radimo sa bolesnim pacijentima jer je to najbolja tehnika koja dovodi telo, duh i um u sklad, a smeh je i najbolja vežba disanja“, objašnjava za „Dojče vele“ Kristof.

Škola smeha sastoji se od sedam sesija od po sat vremena. Ideja je da ljudi ponovo nauče da se smeju. Deca se smeju oko 400 puta dnevno, ali odrasli često zaboravljaju kako da se smeju.

Od učesnika se traži da izuju cipele i ponesu flašu vode jer se od jednosatnog smejanja ožedni, kaže Kristof.

Za one koji ne mogu da pohađaju kurs, Kristof je napisao knjigu „Joga smeha“ uz koju se dobija i CD sa vežbama.

Mnogi koji pohađaju kurs pate od različitih problema: nesanice, stresa na poslu, psihosomatskih bolesti, ili se, kao i sam Kristof, oporavljaju od nekog većeg zdravstvenog problema. On je počeo sa terapijom smehom posle operacije srca i kaže da smeh pokreće stomačne mišiće i pluća, podstiče i imunosistem.

Ipak, neki Kristofovi učenici imaju poteškoće da stupe u kontakt sa ostalim učesnicima. Zato u jednoj vežbi moraju jedni druge da potapšu po glavi što bi trebalo da im pomogne da prevaziđu strah od fizičkog kontakta.

„U našem društvu, kontakti su sve ređi i ređi i ljudi se boje da se pokažu. To je ono što ovde treniramo kroz igru – da se bude autentičan, da se pokažu osećanja, posebno pred drugim ljudima. Jednostavno – da se skinu maske i da ljudi imaju više vere u sebe. Kada veruješ sebi sve više liči na igru i sve je kreativnije. Na kraju, smeh služi i tome da se isključi intelekt“, kaže Kristof

Smeh je lekovit jer umanjuje hormone stresa kao adrenalin i kortizol, a oslobađa koktel hormona raspoloženja uključujući serotonin i dopamin, takođe izaziva nalet endorfina.