Umem da volim i OK sam i kada gubim

Umem da volim i OK sam i kada gubim



Poznato je da osećanja ispunjavaju naše postojanje i da je sve što činimo izazvano određenom emocijom.
Svaki dan prosečnog čoveka sastoji se od različitih nivoa sreće,
ljutnje, nelagodnosti, uzbuđenja… Intenzivno osećamo kada imamo sastanak
sa osobom koja nam se dopada, kada
razmenjujemo razmišljanja sa prijateljem, nasmešimo se komšiji ili samo
šetamo po prirodi… Čak i kada spavamo, snovi u nama pobuđuju ljutnju,
strah, uzbuđenje…
Osećanja ne samo da imaju posebnu ulogu u našim životima, nego nam
daju i neograničene mogućnosti. Zbog toga ih ukrotite, „sprijateljite“
se sa njima, vodite ih i volite. I, uskoro će se emocije pretvoriti u
vašeg najjačeg saveznika. To je, ujedno, i suština emocionalne
inteligencije.
Još davno su stručnjaci tvrdili da visina koeficijenta inteligencije
pokazuje samo kakav rezultat ćete postići na IQ testovima, ali da sa
uspehom i zadovoljstvom u životu to nema prevelike veze. Stručnjaci
tvrde da u najboljem slučaju IQ doprinosi uspehu u životu 20 odsto, dok
ostatak zavisi od veština koje čine emocionalnu inteligenciju (EQ). Ona
određuje bukvalno sve – od toga koliko ćete biti uspešni u životu, do
toga koliko će vam trajati brak.
Emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja osećaja,
njihovog jasnog identifikovanja, razumevanja, sposobnosti kontrolisanja
i korišćenja u izražavanju misli. Kako ćemo se nositi sa onim što
osećamo, određuje i kako ćemo prevazilaziti svakodnevne situacije,
komunicirati sa drugima, donositi odluke. Tačnije, kakav će nam život
biti. Emocionalno inteligentna osoba neće se lako zbuniti, retko žali
zbog svojih odluka i postupaka i vrlo dobro se nosi sa stresom. Lakše
prihvata izazove, ne slama se pod pritiskom, ume da ograniči sebe, ali
to čini sa samopouzdanjem, čvrstom verom u sopstvene vrednosti i zbog
jasno postavljenih ciljeva. Emocionalno inteligentni ljudi su zdraviji,
zadovoljniji svojim životom i emotivnim statusom.
Koncept EQ pojavio se 1990. godine kada su psiholozi Džon Majer i
Piter Salovej objavili tekst „Emocionalna inteligencija“, a svetsku
afirmaciju doživio je 1995. kada je Denijel Goldman objavio bestseler
pod istim naslovom. U svojoj knjizi on tvrdi da postoji pet oblasti
emocionalne inteligencije. To su samospoznaja (prepoznavanje i
priznavanje sopstvenih osećanja), upravljanje osećanjima (kontrola nad
strahom, anksioznošću, besom i tugom), sopstvena motivacija (upotreba
emocija za kretanje ka cilju, sposobnost da odložite nagradu, razvoj
nade i optimizma), saosećajnost (poštovanje i prepoznavanje emocija
ljudi oko nas) i negovanje odnosa sa ljudima (učinite ih kvalitetnijim
tako što ćete pokazati drugima da ih cenite i smatrate vrednim). Da
biste bili emotivno inteligentni morate znati tačno šta osećate i biti
sposobni da upravljate jednako uspešno dobrim i lošim raspoloženjima.
To znači i da ste motivisani čak i kada doživljavate neuspehe.
Emocionalna inteligencija uključuje i sposobnost empatije, ali i
socijalne veštine, kao što su dobar odnos sa drugima, sposobnost
uveravanja i liderstva.
Dokaz za ove tvrdnje je istraživanje koje je pokazalo da će, na
primer, dečaci koji su impulsivni i često ulaze u konflikte, šest do
osam puta češće biti nasilni kao tinejdžeri. Devojčice kojima se u
detinjstvu mešaju osećanja anksioznosti i besa, verovatnije će imati
poremećaje u ishrani tokom adolescencije.
Goldman je napravio i eksperiment sa slatkišima kojim je dokazao
važnost svoje teorije. Deci predškolskog uzrasta davao je bombone i
govorio da ih mogu pojesti odmah, ali ako to odlože do trenuka kada se
istraživač vrati, dobiće duplu količinu. Trećina dece odmah je pojelo
slatkiše, druga je malo sačekala, dok je treća čekala u potpunosti.
Posle 14 godina pokazalo se da je ovaj test zapanjujuće predvideo
njihov uspeh u školi. Deca koja su duže čekala bila su emotivno
stabilnija, učitelji i drugovi su ih više voleli, bili su bolji đaci,
dok su oni koji su odmah pojeli slatkiš bili razdražljiviji, imali su
problema sa kontrolom besa, nisu bili omiljeni i ocene su im bile ispod
proseka.
Logično pitanje koje proizilazi iz ovih podataka je da li je moguće
„uvežbati“ emocionalnu inteligenciju ili su osobine ličnosti i reakcije
na emocije nešto što je dato prirodom? Emocionalna inteligencija u
potpunosti može da se nauči. Kao dokaz za to Goldman navodi
istraživanja stidljive dece. Utvrđeno je da se sklonost ka stidljivosti
može uočiti u prve dve nedelje života, opažanjem u kojoj meri decu
plaši buka ili kako reaguju na nadražaje. Uočeno je da je jedan deo
ispitane dece imao takve sklonosti rođenjem,
ali da se ta osobina kasnije nije razvila. To se dogodilo jer su ih
roditelji pravilno usmeravali. Umesto da štite stidljivo dete, oni su
ga podsticali da neprekidno savladava nove veštine i znanja. Do uzrasta
kada su krenuli u vrtić, ti mališani nisu bili ni stidljivi ni
introvertni.
To potvrđuje teoriju da je mozak tokom detinjstva
najprilagodljiviji, a „lekcije“ koje deca dobijaju vaspitanjem bukvalno
oblikuju njihove moždane receptore i repertoar ponašanja. Ako dete
nauči da upravlja besom, da se umiri i bude empatično, stvara prednost
za čitav život. Čak i ukoliko se to propusti u detinjstvu, moguće je
savladati veštine emocionalne inteligencije, jer se ona uči čitav
život. Ali, što kasnije počnete, put je mnogo teži i naporniji
Kako savladati veštine emocionalne inteligencije?
Stručnjaci savetuju da prvo i osnovno što treba da uradite jeste da
naučite da prepoznate osećanja. Često sebe zapitajte „kako se osećam?“
a kada dobijete „rezultate“ razlučite i rangirajte emocije. Nikada ih
nemojte preuveličavati, ali ni minimalizovati.
Preuzmite odgovornost za svoja osećanja. Nikada ne tražite uzrok
nekog osećanja u drugima i sebe ne doživljavajte kao žrtvu. Pokušajte
da razumete zbog čega se određene emocije javljaju.
Predvidite svoje osećaje. Naučite da predvidite kako ćete reagovati
u određenoj situaciji i izbegavajte da radite stvari koje će izazivati
negativne emocije.
Pitajte druge kako se osećaju. Rad na osećaju empatije vrlo je
bitan. Morate čoveka razumeti da biste saosećali sa njim, a to se
postiže pažljivim slušanjem, bez predrasuda ili negativnog
komentarisanja.
Budite manje osetljivi. Ukoliko neko govori nešto sa čim se ne
slažete, nemojte odmah da se povlačite ili da napadate. Ovakve reakcije
svedoče da niste sposobni da se nosite sa kritikom. Umesto toga,
zahvalite na iskrenosti i usredsredite se na vrednost iznetih
komentara. Iskrena kritika može vam pomoći da se razvijate.
Probleme sagledajte u celini. Kada vam se nešto loše dogodi i
mislite kako propada čitav svet, razmislite o tome koliko je vaš
problem zaista ozbiljan. Koliko će on biti važan za deset godina, deset
meseci, deset dana? Odgovor na ovo pitanje daće vam potpuno drugačiju
perspektivu problema.
Ljudi su po prirodi nepredvidivi i teško je potpuno ovladati
emocijama, ali to ne znači da ne treba da pokušate. Stručnjaci tvrde da
ste uspeli ukoliko ste postali osoba kakvu biste želeli da bude vaše
dete. Svaki put kada ste u interakciji sa detetom, imate mogućnost da
ga naučite emocionalnim veštinama, ali i da vi nešto naučite. Deca uče
gledajući, pa ukoliko naučite da se ne bojite svojih grešaka i shvatite
da su one sastavni deo života, naučićete i sebe i dete da niko nije
„imun“ na neuspeh, ali i da svi imamo snage za novi početak.
Karijera i EI
Sve više poslodavaca uzima u obzir testove emocionalne inteligencije
kao kriterijum za izbor kadrova, jer posao nikada nije samo posao. I
ako ste najveći stručnjak iz neke oblasti, pored znanja potrebne su vam
kolege, saradnja i kvalitetni međuljudski odnosi. Radno mesto je veliki
test sposobnosti i nedostataka, tolerancije, saosećajnosti i ega.
Zaposleni ljudi koji su emocionalno inteligentni, po pravilu su i
samopouzdani, neguju dobre odnose sa kolegama, ali umeju da se nose i
sa neprijatnim situacijama. To podrazumeva, na primer, umerenost prema
klijentu ili poslovnom saradniku, predviđanje i prepoznavanje njegovih
potreba i predusretljivost, što najčešće rezultira dugotrajnom
saradnjom.
Poslovni saradnik koji pokaže inicijativu, sigurno će sklopiti bolji
posao, a čovek koji ima dobre kontakte nikada neće ostati bez posla.
Takođe, ljudi koji u stresnim situacijma ostaju smireni i ponude ideje,
najčešće su na liderskim pozicijama. Radnici koji imaju razvijenu
emocionalnu inteligenciju trostruko su produktivniji. Istraživanja
dokazuju da je emocionalna inteligncija najvažnija za posao menadžera i
voditelja, kao i da najizraženiju emocionalnu inteligenciju poseduju
dobri trgovci.
Amigdala – „ključ“ emocionalnog funkcionisanja
Neurolog Džozef LeDu, sa Univerzitetu u Njujorku, prvi je otrkio
ključnu ulogu amigdale u emocionalnom razvoju. To je žlezda bademastog
oblika, u kojoj na osnovu čulnih informacija dolazi do određenih
doživljaja ili emocija. Postoje dve amigdale, jedna sa desne i jedna sa
leve strane mozga i one su „odgovorne“ za emotivno funkcionisanje.
Koliko je ova žlezda značajna, svedoči činjenica da odstranjivanje
amigdale nema vidljivih posledica na fizičko zdravlje, ali takve osobe
više nemaju moć percepcije važnosti događaja, odnosno gube
zainteresovanost za međuljudske odnose.
Test emocionalne inteligencije
Odgovorite iskreno na sledećih deset pitanja sa „da“ ili „ne“:
1. Da li možete jasno da izrazite osećanja u najednostavnijoj rečenici?
2. Da li možete da prepoznate različite osećaje?
3. da li ste emotivno nezavisni od drugih ljudi?
4. Da li možete da prepoznate zbog čega osećate tugu, bes, sreću ili radost?
5. Da li uvek možete da kontrolišete svoje ponašanje?
6. da li ste sposobni da zaboravite greške i ostavite iza sebe ono za čim žalite?
7. da li ste zadovoljni svojim dostignućima?
8. Da li u potpunosti iskorišćavate svoje potencijale?
9. Da li smatrate da drugi misle kako ste umišljeni i prepotentni?
10. Prihvatate li sebe takvima kakvi jeste?
Emocionalno inteligentni ljudi odgovoriće sa „da“ na 8 do 10 pitanja. A Vi?