Ljubavna poezija

Neka mene u tvom jutru...

Jesam li...
Prividna tišina
nakupljenog krika...
Jesam li...
Caša rose
skupljana jutrima...
Jesam li...
Nemir u tvom nemiru,
dotaknuta zora
nocima prosutog dodira...
Jesam li..
Prašina zaostala iz
nekog drugog vremena...
Skrivena u jednom
dijelu tvog svemira...
Jesam li...Ne pitaj se...
Obriši rosom svaki
nataloženi nemir...
Neka mene u tvom jutru...
Cistom..svjetlucavom
Ljubavlju obogacenom...
Ne pitaj više..
Jesam li...
JESAM...

Nocu


Nocu,
dok ti spavaš
moje srce bdije nad tobom
tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim
jedino,
jedino s tobom
mogao bih bih plakati
mogao bih se smijati
opraštati i razumjeti
vjeruj mi,
toliko, toliko te volim
od juce tek si tu, i o tebi malo znam
al mogu život svoj da ti dam
uz mene nadi mir, nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav bice zalog za to
mila,
poklanjam ti
svaki dan svog života
kada se moj san ostvari
i ti ceš kao i ja biti sretna
toliko, toliko te ljubim.

Rade Šerbedžija

Koliko volim te
Srecko Savovic

Kol'ko je u moru kapi
za jednu više volim te
ne trudi se da ih brojiš
nemoguce je
Kad mi neka druga pridje
ne može da dirne me
vidi da mi gori tijelo
kljuca zbog tebe


Koliko volim te
ne mogu ti reci
za to ludilo
nema prave rijeci nijedne
Koliko volim te
necu ni da pišem
od broja najveceg
za jedan broj je više


Koliko na vedrom nebu
nocu sija zvijezdica
za jednu više, oci moje
tebe volim ja
Cure nove i one bivše
pod kožu mi ne ulaze
k'o da na mom srcu piše
kuca za tebe

Kemal Monteno

Uvijek ti
od prvog dana, samo ti
u svakoj misli, uvijek ti
u svemu, samo ti
danas i uvijek, ti
u mom zivotu ljubavi

Uvijek ti
u svakom jutru, samo ti
u svakoj stvari, samo ti
za mene, samo ti
danas i uvijek ti
u srcu mom si ljubavi


Uvijek ti
i necu dio svakog sna
tvoj glas je kao muzika
sto svud je cujem ja

Samo ti
u pjesmi koju pjevam sad
u svemu sto o tebi znam
o cemu snivam

Uvijek ti
u svakom zvuku, samo ti
u svakom sumu, uvijek ti
vjeruj mi, samo ti
danas i uvijek, ti
od svih na svijetu ljubavi

Andjele moj,jutrom se budim tobom na usnama
Pogledom uzalud trazim,cekam
Nadam se da cu te opet sresti
Na zlatnom mostu iznad tuge
Da ti kazem da u tebi mili moj
Vidim svoj pocetak i kraj
Mislim na crne oci tvoje
Sto mi dah daju da ziveti mogu
Za mene sjaje zvezde sjajne
Zelim ih videti,molim se...
Pitam se da li moze biti
Da ono sto je dvoje postane jedno
Prvim pogledom
Konacnom ljubaljvlju
Ili je varka sto dusa mi sluti
Varljiva opsjena,laz,prevara
Jedini moj,ja znam da moj nikada neces biti
Ipak,ti i ja smo jedno
Na neki nas uzvisen nacin
Gde pogled govori vise od reci
U meni te ima,to je istina
Sto poput otrova trujes mi dusu
I slatkim osmehom dajes mi nadu
Da bolje sutra za nas postoji
U nekom svetu nadanja

Zagrli me


Ne trebaš mi ništa reći
svoju prošlost,svoje ime
ako će ti biti lakše
zagrli me-zagrli me.


Uyeću te u naručje
da te čuvam usred zime
prijat će ti moje telo
zagrli me-zagrli me.

Zagrli me oko vrata
oluja se diže
ne može ti vetar ništa
ako priđeš bliže...

Ukrao bih sreću za nas
kupio bih,nemam čime
jedino si moje blago
zagrli me-zagrli me.

Ne trebaju tebi draga
ove pesme,ove rime
najviše je što se može
zagrli me-zagrli me.

Ako me ikada sretneš


Kada me sretnes nocas u snu
Poljubi me kao da sam pored tebe tu
Sapni mi koliko me ludo volis
Priznaj mi sve cega se bojis
Reci mi cemu se molis
I da li dane do ponovnog susreta brojis

Povedi me do svog srca
Pokazi mi da samo za mene kuca
Zelim da vidim tajnu
Koju krijes u ocima
Moram da saznam
Cije ime ti stoji na usnama

Ako me sretnes u tvome snu
Zagrli me jako i drzi me dugo
Stavi mi na usne poljubac mali
Da znamo sigurno
Sta smo vec odavno znali
Da smo samo najbolje jedno drugom dali

Ako me sretnes u tvome snu
Pozeli me jako i kada se probudis
Ja cu mozda biti pored tebe

Potrebno mi je-D.Maksimović

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to nocu, jedno da me susrece,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jednom dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nezhnosti,
i to svakog dana, i mnogo od miloshte rechi,
potrebno mi je primirje
izmedu srca i seccanja
izmedu neba
i bola koji pred njim klechi.

Potrebna su mi dobrodoshlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi je prijatelj i to shto veci,
potrebni su mi mostovi viseci
preko mrzhnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

Ljubavna pesma – Jovan Dučić

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit’ si postojala.
Rodjena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo – stvorili smo sami.

Moja ljubav -J.Dučić

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

Zato...
zato sto si mi ulepsao zivot,
zato sto si mi podario srecu,
zato sto si mi otvorio vrata,
jednog divnog i nezaboravnog sna,
zato sto sam mogla umreti,
a ne osetiti ono uzviseno
sto mi nesebicno pruzas ti,
zato sto si uvek za mene tu,
zato sto si me uzvisio pred drugima,
zato i ja tebi dajem pobedu,
zato sto sam te zavolela,
trudicu se da sve stranice tvog zivota,
ispunim nesebicnom ljubavlju...

"Ti me cinis srecnom!"


"Zelim da ti
Srecom uzvratim srecu...
Toplinom toplotu ...
Osecajem osecaj ...
Neznoscu neznost ...
Krvlju krv ...
Pogledom pogled ...
Dodirom dodir ...
Osmehom osmeh...
Zagrljajajem zagrljaj ...
Poljupcem poljubac ...
Ljubavlju ljubav ...
Srcem srce ...
Istinom istinu ...
Nadom nadu ...
Veru verom ...
Zivot zivotom ...
LJUBAVI MOJA VELIKA
PRVA I POSLEDNJA
ZAUVEK !"

TI NISI VISE MOJA ILIZIJA
TI NISI VISE MOJ SAN
TI SI MOJA STVARNOST
U NEMIRU STVARAS MIR

Mislim na tebe, dok jesen topi osmijeh ljeta
i vlaznim trgom vjetar seta
mislim na tebe, i dok misli bjeze
kad malo toga jos nas necim veze
i dok sa svoda zvijezda pada
mislim na tebe i tada

Tvoje su rijeci
ko noc sto sja u staroj luci
ko kisna kap na mojoj ruci
mislim na tebe pamtim tvoje oci
kad sve sto traje neka sjeta smoci
i kad me izda svjetlost grada
mislim na tebe i tada

Mislim na tebe kad je vrijeme lose
kad se bez mjere neke rijeci trose
i dok se kucom sulja gusta tama
i dok me motre slike s trosnog rama
na tebe mislim i kad valja leci
dok vjetar ljulja zadnji sjaj u svijeci

Mislim na tebe, i kad me vecer tugom zbuni
uz tanku kavu s velom sumnji
mislim na tebe, i kad ptice prhnu
cak i kad misli gube svaku svrhu
i kad me umor posve svlada
mislim na tebe i tada i tada, i tada

Ekspres za sever
(Miroslav Antić)

Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

SRCE

Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.

Jovan Ducic

ČEKAJ ME

Čekaj me i ja ću sigurno
doći
Samo me čekaj dugo
Čekaj me i kada žute kiše noći ispune
tugom
Čekaj i kada vrućine zapeku
I kada mećava briše
Čekaj i kada
druge niko ne bude čekao više
Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz
daleka
Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
Čekaj me i ja ću
sigurno doći
Ne slušaj kada ti kažu da je vreme da zaboraviš
I da te
nade lažu
Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim
Neka se tako umore čekati i
svi drugovi moji
I gorko vino za moju dušu nek piju kod
ognjišta

Čekaj
I nemoj sesti s njima
I nemoj piti ništa
Čekaj me
i ja ću sigurno doći
Sve smrti me ubiti neće

Nek rekne ko me čekao
nije taj je imao sreće
Ko čekati ne zna
Taj neće shvatiti niti će znati
drugi
Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat
ćemo kako preživeh vatru kletu
Naprosto ti si čekati znala kao niko na
svetu...

[/size]https://www.youtube.com/watch?v=RQrAVrIHzoE